Planinarstvo

Koreni planinarskog pokreta začeti su u Svilajncu 1875. godine. Prva planinarska organizacija osnovana je 1901. godine kao Prvo Srpsko planinarsko društvo. Planinarski savez Srbije osnovan je 1948. godine.

Planinarski savez danas okuplja 152 planinarska kluba/društva širom Srbije sa više od 15.000 članova.

Savez i klubovi godišnje izvedu oko 3000 izleta i akcija sa preko 70.000 učesnika.

Planinarski sport i rekreacija obuhvataju raznovrsne planinarske specijalnosti i discipline:

• Planinarenje i pešačenje
• Visokogorstvo
• Alpinizam
• Sportsko penjanje i takmičenje
• Planinarsko treking takmičenje
• Planinarska orijentacija i takmičenja
• Planinarska speleologija
• Penjanje u ledu i takmičenja
• Planinarski višeboj
• Nove planinarske discipline, kanjoning, planinsko trčanje, pl. biciklizam, turno skijanje.

Kultura planinarskog pokreta izgrađena je kroz foto umetnost, slikarstvo, literaturu, kartografiju, zaštitu planinskih predela…

Obuka i usavršavanje planinara u znanjima i veštinama obavlja se od nivoa osnovne obuke do najviših stepena instruktora i operativnih trenera u planinarskim specijalnostima prema Zakonu o sportu.

Planinarstvo je sport i rekreacija u kome su stadioni otvorena priroda i planine. U njemu postoji veliki izbor mogućnosti za sve uzraste, polove i temperamente; izbor za porodicu, škole i sve druge socijalne grupe.

Glavni cilj planinarskog sporta je boravak u prirodi i planini, kretanje tj. pešačenje, sportski i rekreativni usponi, pomeranje granica fizičkih mogućnosti, čuvanje zdravlja. U ovom sportu moguće je šetati ili po želji dostizati vrhunske rezultate na nacionalnom i međunarodnom nivou, sticati znanja, veštine i sportska zvanja u brojnim planinarskim disciplinama. Pri tome se učesnici druže, socijalizuju i okupljaju se prijatelji. Kroz putovanja na planinarske akcije upoznaju se priroda i planine Srbije i sveta. Poseban cilj i briga je čuvanje i zaštita planinske prirode.

U strukturi Saveza postoje dve vitalne službe, Služba planinarskih vodiča sa više od 300 obučenih vodiča sa priznatom licencom međunarodne asocijacije (UIAA) i Gorska služba spasavanja Srbije sa više od 250 obučenih spasilaca za spasavanje, zaštitu i preventivu u raznovrsnim planinskim i urbanim uslovima. Ova služba deo je sistema Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije.

Planinarski savez i klubovi se brinu o mreži pešačkih i planinarskih puteva i staza koji su zakonom definisani kao sportski i turistički objekti. Dužina mreže prelazi 6.000 km. Kroz Srbiju prolaze dva Evropska pešačka puta E4 i E7.

U sportskim aktivnostima dostignuti su vrhunski rezultati uspona na planinske vrhove svih kontinenata. Na najviši vrh sveta Mont Everest (8848m) popelo se 8 planinara iz Srbije, od prvog uspona Dragana Jaćimovića 26. maja 2000. godine. Decenijama pre i posle toga izvršeni su brojni usponi na sve svetske visoke planinske masive. Takođe su ostvareni značajni alpinistički usponi u tehnički veoma zahtevnim smerovima u svetski poznatim penjalištima u suvoj steni, snegu i ledu.

Planinarski savez Srbije član je Internacionalne planinarske organizacije (UIAA), Evropske pešačke asocijacije (ERA), Balkanske Planinarske unije (BMY)

(Preuzeto sa sajta Planinarskog saveza Srbije )

Planinarenje nije samo puka fizička aktivnost koja se odvija u prirodi. To je pre svega stil života – životna filosofija!

Ima puno zdravih načina života ali planinarenje je sport kojim se vežba i telo i duša. Nema delotvornijeg fizičkog napora za naše telo od hodanja u prirodnom okruženju, po planinama, brdima, šumama, pored reka, jezera, po livadama, pašnjacima, preko stena.. Nema boljeg psihoterapeuta od same prirode. Ona je ta koja nam razbistri misli, pročisti osećanja i čini od nas da budemo bolji ljudi.

To nam pruža planinarenje. Ne samo da naše telo uživa u prelepim planinarskim stazama, nego se i naša duša osvežava a naše oči prosto opijaju od neiscrpne lepote koju nalazimo svuda oko nas u prirodi, čim zakoračimo izvan grada.

Planinarimo i zato što u prirodi sa nama borave i mnogobrojni drugi ljubitelji prirode pa u najlepšem ambijentu u kome se krećemo, nastaju dugotrajna prijateljstva medju ljudima koji vole slične stvari. To je veoma značajno za dobar, srećan i ispunjen život svakog čoveka, u vreme današnje opšte otuđenosti koja vlada medju ljudima.

Poručio bih svakome da zna da je čovek rodjen kao prirodno biće i potpuno je logično zašto se baš u prirodi oseća tako dobro. Zato, mislim da nema bolje fizičke aktivnosti niti sporta od planinarenja jer njime može da se bavi svako od trenutka kada prohoda do pozne starosti. Upravo mnogi srećni, zadovoljni i uspešni ljudi su proveli ispunjen život i sačuvali svoje zdravlje, boraveći i krećući se u najlepšim predelima naše zemlje ali i Balkana i Sveta, jer planinarenje pruža priliku da se puno putuje, pešači i tako upoznaju najlepši predeli, kulture, ljudi i običaji iz celog Sveta.

Planinarenje je zanimljivo. Nije teško ali je neizmerno lepo. Kad se umoriš, možeš da sedneš, mirišeš cveće, slušaš cvrkut ptica,žubor potoka, posmatraš drveće i travu, koje ti uvek izmame osmeh na lice, ispune dušu milinom i ne možeš a da se ne osećaš srećno i lepo. Zato planinarim a vas pozivam da probate! Kada jednom probate da planinarite, nikada više nećete prestati da smisao života tražite izvan prirode i planine jer to je put ka istinskoj ljudskoj sreći i ispunjenosti.

 

Tadija Dimitrijević

Predsednik Planinarskog društva „Josif Pančić“  iz Beograda