Vrh i vidikovac Teprč nalazi se na obroncima planine Golije, u blizini Ivanjice.
Iako se često posmatra i kao zasebno brdo iznad ivanjičkog naselja Crnjevo, geografski pripada planinskom masivu Golije.
Pešačićemo iz centra Ivanjice, kroz naselje Gornje Crnjevo u kome još mirišu retke vrste starih jabuka, šumskim putevima i lepim stazama do vrha Teprč (927 m.n.v.), na kome se nalazi lepo uređen vidikovac. Tu ćemo uz Snežinu kaficu duže uživati u pogledu na Goliju, Javor, Mučanj, Zlatibor i okolinu, a potom se kružnom stazom lagano vratiti u Ivanjicu.
U ovoj maloj, ljupkoj varošici, posetićemo malu hidroelektranu „Moravica“ u Ivanjici, koja je istorijski dragulj i jedna od најstarijih hidrocentrala u Srbiji. Puštena je u rad na Nikoljdan, 19. decembra 1911. godine, što znači da su meštani ove varošice dobili električnu energiju samo 20 godina posle Njujorka i 18 godina posle Beograda.
Danas je ona proglašena za spomenik kulture od velikog značaja i funkcioniše kao svojevrsni muzej tehnike na otvorenom. Hidrocentrala je nastala zahvaljujući viziji 11 lokalnih trgovaca i bankara koji su osnovali „Ivanjičko električno-industrijsko društvo“ sa željom da modernizuju svoj kraj.
Oprema i generator kupljeni su od čuvene nemačke kompanije Siemens, a originalna turbina od austrijske firme Voith. Transport opreme je bio pravi podvig: iz Beča je stigla vozom do Kragujevca, a odatle su je volovske zaprege (rabadžije) sedam dana preko planine Jelice prevozile do Ivanjice!
U izgradnji i realizaciji male hidroelektrane „Moravica“ u Ivanjici ključnu ulogu imao je profesor Đorđe Stanojević. On je bio jedan od najučenijih ljudi svog vremena u Srbiji — fizičar, prvi srpski astrofizičar, profesor Velike škole i rektor Beogradskog univerziteta. Bio je veliki prijatelj i saradnik Nikole Tesle. On je prepoznao epohalni značaj Teslinih patenata i sistema naizmeničnih struja, pa je rešio da modernizuje Srbiju i izvuče je iz mraka. Lično je obilazio rečne tokove širom Srbije, pa tako i Moravicu u Ivanjici. On je radio proračune snage, određivao idealne lokacije za gradnju elektrana i pomagao u nabavci najsavremenije opreme u Evropi.
Pored toga, u ovoj divnoj varošici, preći ćemo preko najvećeg jednolučnog mosta na Balkanu sagrađenog po principu klinova, bez ikakvog vezivnog materijala. Podigli su ga italijanski majstori početkom 20. veka, a po završetku pešačenja uživaćemo u dobrom roštilju i poslasticama u gradu.
