8.mart u Potisju!
“Spalio je juli seno, a Tisa nezapamćeno opala i otkrila sprud kraj šlepa, ko stvoren za njena lepa stopala…” Iako nije jul već 8.mart, lep je povod da idemo na Tisu, tragom romantičnih stihova Panonskog mornara, Đorđa Balaševića, da pružimo svoje korake pored ove reke i da vidimo ima li još sprudova i tragova njegove bajkovite ljubavi.
Slavile ili ne, ovaj cvetni i mirisni dan, našim damama u čast, darovaćemo jednu slatku ulaznicu.
One će nas, gospodu, darovati osmehom, pa ćemo svi zajedno u jednom ljupkom gradiću u Potisju, zasladiti jutro posetom MUZEJU ČOKOLADE U SENTI, gde ćemo imati degustaciju 5 vrsta čokolade i 5 vrsta pastila! Uz ovaj neobični muzej naslanja se zanatska radionica gde se ručno izrađuje čitav set čokolada sa najneobičnijim ukusima, od kojih su neke dobijale i razne međunarodne nagrade!
Posle Sente, nastavljamo Potisjem. POTISJE u Srbiji je najniži deo veće oblasti Potisja i obuhvata donji tok reke Tise. Ono počinje na mađarsko-srpskoj granici kod sela Đala i završava se na ušću reke Tise u Dunav, kod Starog Slankamena. Stanovništvo Potisja je etnički mešovito i podeljeno je između Srba i Mađara, uz slovačku, romsku i rumunsku manjinu. Srbi čine većinu u donjem delu Potisja, a Mađari u gornjem delu.
Divna reka Tisa, po kojoj oblast Potisje i nosi ime, izvire u Karpatima u Ukrajini i protiče kroz pet zemalja, kroz Ukrajinu, Rumuniju, Slovačku, Mađarsku i Srbiju. Dugačka je 1358km, a kroz Srbiju teče 164km. Protiče kroz Panonsku niziju i prirodna je granica između Bačke i Banata i u potpunosti je plovna.
Ravničarska je reka koja teče sporo, a najveća pritoka joj je Begej. Poznata je po prirodnoj pojavi cvetanje Tise. Nekoliko dana u godini (tokom juna), milioni insekata Tiski cvet (Palingenia longicauda) sa dna reke izlaze na površinu, gde se razmnožavaju uz masovno rojenje koje može trajati oko dvadesetak minuta na svom vrhuncu. Nakon toga ženke koje žive samo nekoliko sati, polažu jajašca u vodu.
Jedan od bisera na Tisi, u kome se odvija ova neobična prirodna pojava je gradić Kanjiža. U njemu se nalazi i spomenik “Tiskom cvetu”. Kanjiža je od davnina poznata po svojoj lekovitoj banji. Legenda kaže da je u Kanjiži, ne baš lepa devojka, čuvajući stado igrala se oko bunara, a u bari oko njega s vremena na vreme se mazala blatom. Vremenom joj se potpuno zalečila bolesna noga, a i neobično se prolepšala. Idilična legenda ne širi bez osnova slavu lekovite vode iz Kanjiže, jer je njena delotvornost potvrđena.
Šetnjom kroz centar Kanjiže i obilaskom banje, upoznaćemo se sa ovim malim gradićem, videti spomenik “banjskoj devojci” i “Tiskom cvetu”, a zatim nastaviti šetnju pored Tise. Ručkom i muzikom uživo, na obali Tise, a kako drugačije već uz riblju čorbu i tiskog šarana, proslavićemo zajedno 8.mart i na lep način završiti jednodnevni obilazak Potisja.
