PEŠTERSKA VISORAVAN, najpoznatija i svakako najlepša visoravan u Srbiji, jugoistočno od Sjenice, a severozapadno od Tutina, najveća je visoravan na Balkanu i jedna od većih u Evropi. Izvorište je treseta koji svojim bio-potencijalom spada u nakvalitetniji treset, kako u Evropi, tako i u svetu. Bogata je suvatima za ispašu ovaca. Ova neobična visoravan stari je raj za pešterske stočare, ispunjen katunima, torovima, stadima ovaca i čobana iz brojnih pešterskih sela.
Mi ćemo uživati na Pešteru u sred leta. Ovog puta penjaćemo se na vrhove Žilindar i Štedim, na južnom obodu Pešterske visoravni, na granici sa Crnom Gorom. Ovako izgleda Pešter zimi, Srpski Sibir. Sjenica je ne samo u Srbiji, već i šire u Evropi poznata po veoma niskim zimskim temperaturama. Ovde temperature zimi znaju da padnu i do minus 40 oC. Zbog ovakvih mikrokilimatskih karakteristika, ovo područje često nazivaju balkanskim Sibirom. Prosečna godišnja temperatura na Pešteru iznosi šest stepeni.
Ni leta ovde nisu previše topla. Jutra su hladna i maglovita, a dnevna temperatura od 30 stepeni noću zna da se spusti na desetak stepeni.
Sjenica je staro naselje koje se prvi put pominje 1253. godine kao odmorište trgovaca i carinarnica na dubrovačkom trgovačkom putu, koji je povezivao srednji Jadran sa istočnim delovima Balkana. U srednjem veku se nalazila u sastavu srpske države Raške, po čemu je ceo ovaj kraj kasnije nazvan Raška oblast.
O specijalnom rezervatu Uvac, ne treba trošiti reči. Mnogima je još uvek samo želja da se suoče sa tim pogledom sa Molitve. Sa ovog vidikovca se pružaju najlepši pogledi na meandre reke Uvac, i peštersku visoravan i nezaobilazni je deo reklamnih materijala o turističkoj ponudi Srbije.
Zato ponovo idemo tamo, da u tom prirodnom dobru od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, čujemo huk krila beloglavog orla iznad svojih glava i divimo se skrivenim i nepristupačnim mestima gde su napravili svoja gnezda.
